У финалу Купа Србије, Партизан циља 17. трофеј, Војводина други. Историјски гледано, Партизан је благи фаворит, али само на папиру. Војводина је, тако-ђе, клуб челичног имена и традиције. По свој прилици, али и најави из оба табора, биће вечерас жестоко на нишком Чаиру.
Како ће два тима, гладна и жедна за трофејом, ући у меч зависи много и од њихових тренера, команданата и војсковођа са клупе.
Млађи, Ненад Лалатовић, (42), тренер Војводине, за победу би урадио све. Скочио би и у мешалицу под пу-ним напоном или лаву у уста, без обзира на последице.
Ма колико се чинило да стечени углед из свлачионице и са терена јефтино арчи изненађујућим изјавама и реаговањима пред ТВ камерама, понекад и јаловим расправама, Лалатовић изазива симпатије посебне врсте.
Он је тренер који помера границе и у еуфоричним и еруптивним наступима руши табуе. Кад би узео да тренира Пржогрнце или Баран-ду, аутоматски би доласком ствари померио 200 на сат. Олујна крв у њему му не да да изгуби и у кликерима. Кад би морали сажети: Лалатовић је велики вођа са крат-ким фитиљем.
У великој су диспропорцији његови сјајни резултати и реакције изазване неоправданим и нецивилизованим увредама на његов рачун.
Његово дечије лице са осмехом, због тога, очас посла, постаје претеће, искаче из сопствене коже. Било би му од велике користи кад би се у том моменту сетио великог тренера из регије, Мирослава Ћире Блажевића, којег су увреде још више стимулисале, да оствари ре-зултате који могу само одабрани.
Ни Ћиро Блажевић није био миљеник судбине, али је знао како срећу да изазове. Умео је то, на само себи оригиналан начин, сви-ђало се то неком или не. На крају је све увреде претворио у аплаузе. Можда ће то вечерас успети и Лалатовићу.
Саво Милошевић (46), тренер Партизана, наизглед је сушта супротност млађег колеге. За њега је фудбалски терен као позоришна сцена.
Самосталног тренер-ског рада има мање од млађег колеге и данашњег ривала. То у фудбалу, као и у животу, ником, унапред не даје предност. Милошевићева свеукупна каријера и ис-куство, као и мирноћа, могу однети превагу.
Не пада брзо у ватру, што не значи да све у њему не куља и неусковитла се као лишће на ветру. Све недаће у животу стоички је издржао, као и деби на клупи Партизана, у марту прошле године, кад је у Крушевцу сартовао поразом, а присутна публика његовог клуба му на самој пр-вој утакмици тражила оставку. Ти исти навијачи су му, у међувремениу, упућива-ли и аплаузе, а и вечерас ће уколико његов Партизан победи.
Нема универзалног правила и готове формуле модела тренерске стратегије и деловања са клупе. Само успева успех. Вечерас ћемо сазнати да ли ће победити Лалатовићев темперамент или Милошевићева мирноћа. Пре свега, нека победи фудбал.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.