КУП ФИНАЛЕ: Милинковић: Лео и Урош „кидају”, али стварно! Стојановић: Боаћи може да реши!

Титула у пролеће 2015, потом (не)очекивани искорак од седам миља (шест победа и реми) на евросцени урезују Зорана Милинковића, како време одмиче, све дубље у новију историју Партизана; постаментно чувају уз коефицијентно успешније Владимира Вермезовића и Александра Станојевића.  

Тренер црно-белих, од распада СФРЈ, с највише евротријумфа у сезони очекује вечерас занимљиво финале Купа Србије, садржајну и не превише ефикасну игру Партизана и Црвене звезде.

– Не бих о бројности голова, свело би се под кладионичарском прогнозом – одмерено ће, Милинковић. – Мотива је напретек на обе стране, као и деценијама уназад, с тим што у куп финалу све стане у 90 минута. Тад најчешће ситни детаљи одлуче победника, екипна или појединачна надахнутост. Кад буде нечије вече, незаустављив, све иде од ноге. Биће топ утакмица, претпостављам... Боље речено: прижељкујем.   

Трофејни тренер, попут маркетиншке опаске Здравка Чолића, не би ништа дир`о у формацијској и системској поставци црно-белих.

– Партизан, логично, нема разлога да мења игру – добитну и напослетку трофејну. Николић и првотимци су своји на своме и, након импресивне сезоне и посебно финиша, пуни самопоуздања. Шампиони! С друге стране, Ђуровски је мало времена с екипом... Опет, има могућност и за тактичку манипулацију с тимом.  

С тим у вези, не искључује стратешка изненађења.

– Надмудривања су драж фудбала, отуд увек могућа. Променом система игре, рецимо. Појављивањем мање коришћених играча, нових варијанти офанзивних прекида... Прегршт тога, мада кратка је временска дистанца од последњег првенственог кола и овог финала, све дакле дискутабилно с обзиром на крај сезоне и што екипе већ имају.

Лауреата – поред тимске игре, индивидуалног умећа и надахнућа – одлучиће:

– Срце! Веће срце, већа глад за победом. Знање и памет. Ваља бити нон-стоп у опцији игре, концентрисан на сваку лопту. Ривал нек` размишља како да заустави Леонарда и Ђурђевића, момци – „кидају”! Али, стварно – одушевљено закључује Зоран Милинковић.

Навијачима Црвене звезде било је пријатно док су у четвртак пратили на РТС увертиру финала Лиге Европе Манчестер Јунајтед – Ајакс, јер је међу стручним консултантима био Славиша Стојановића. Оставио је леп траг на највећем српском стадиону, вратио титулу 2014. на Маракану после шест сушних сезона и пленио господским манирима чак и у најтежим данима.

Задржавање у Београду некадашњег селектора Словеније било је, ипак, кратко и неће данас испратити уживо финале Купа Србије.

– Испратићу финале из Љубљане, уз телевизијски пренос. Биће интересантно. Партизан хоће да покаже да није случајно освојио титулу, Звезда спасава сезону са много турбуленција и непланираних ствари – истакао је Славиша Стојановић.

Звезди би куп представљао само скромну утеху?

– За сада ништа није финализирано на жељени начин од старта. Куп је трачак наде да комплетна сезона не буде срушена.

Као да је постала традиција да Црвена звезда прима голове у Хумској у последњим минутима, искусили сте и ви то. У чему је проблем?

– Испаде као мини традиција, надам се да ће да се прекине. Ваљда се неки страх увлачио у кости наших играча, немам објашњење. Превише је пораза Звезде у финишу, зна се како се игра кад имаш повољан резултат.

Очекујете ли опрезнију игру или голеаду?

– Ако брзо падне гол, распламсаће се.

Да ли вас је изненадио одлазак Божовића?

– Јесте тренутак, али тренер сам и знам да некада дођеш до осећаја да си немоћан да држиш конце. Ми смо увек први на удару кад резултат није добар.

Утисак је да поготово Звездини странци нису узвратили Божовићу на поверењу?

– Најбоље сами знају ко је како узвратио, политика и кадрирање није мој сектор. Увек сам био заговорник да је у тиму што више домаћих играча, другачије осећају клуб од странаца.

Дауди, у ваше време, није могло да се догоди понашање као Канги сада?

– Карактерно смо погодили са странцима. И са играчким квалитетом. Око 80 одсто тима били су домаћи фудбалери.

Улива ли поверење Звездина одбрана, поготово без Фримпонга?

– Бекови су у већини утакмица били стандардни, као и Луковић. Ле Талек шета горе-доле, изгубио се у свим тим трансформацијама и једноставно форма му је слабија него у прошлој сезони. Он је везни играч, само је силом прилика у одбрани.

Партизан не може да рачуна на Милетића, колики је то проблем за Николића?

– Марко је мало мењао. Долазили су до све већег аутоматизма и били све стабилнији. Звезда се ретко када имала исти састав, можда једино на почетку пролећне сезоне.

Доналд не игра као у прошлој сезони?

– Мучи се док трчи, изгледа ми тешко. Није опасан за гол као пре. Видећемо да ли ће поред њега да буде мали Риле, штета што је био повређен, такође и јер је час бек, час у средини.

Ко је бољи у офанзиви?

– Партизан је у бољој форми. Јанковић све више долази до изражаја, опасан је са асистенцијама. У Звездиној крилној формацији Плавшић је био најконстантнији, остали су се мењали. Леонардо је опасан, без обзира да ли је у шпицу или на боку.  Бразилац и Ђурђевић сјајан су тандем, као што су код мене били Мрђа и Дауда. Урош је најбољи играч Партизана, у овој сезони даје голове као машина и биће велика снага Србије не ЕП за младе. 

У Црвеној звезди су највећа очекивања од Боаћија?

– Једини је оправдао зашто је доведен. Дошао је да даје голове и даје их, нема велике филозофије. Улази у шансе, квалитетан је шпиц и константно опасан. Верујем да би могао да реши победника.