Марко Јанковић био је асистент Николи Миленковићу за гол у финалу купа 2017. кад је Партизан освојио последњу дуплу круну. Садашњи адут Хапоела из Тел Авива из Израела, да репризирају финале од пре пет година, иако се вечерас игра на стадиону „Рајко Митић”.
- Партизан пратим породично од малих ногу, гледао сам га и ове сезоне, изузев кад су нам се подударали термини утакмица – каже Јанковић.
Црно-бели имају квалитетну сезону, међутим, још су без трофеја. Парни ваљак је стигао до осмине финала Лиге конференције, док је шампионат завршио на другом месту иза вечитог ривала, са 98 бодова.
- Александар Станојевић је велико име и одличан тренер. Партизан има спој искуства и младости. Старији играчи су били на озбиљном нивоу, па су из разних разлога сад у Хумској и сигурно допринесе квалитету тима. Остаје жал што нисмо узели титулу, али имамо прилику у купу. Кад се подвуче црта на крају сезоне, навијаче једино интересују трофеји.
Црна Гора може много
Миодраг Радуловић, селектор репрезентације Црне Горе, позвао је Марка Јанковића за дуеле Сокола у Лиги нација.
- Направили смо неколико добрих резултата у протеклом периоду, озбиљно се развија. Далеко од тога да смо фаворити у нашој групи, ми волимо да искочимо из другог плана. Играмо против добрих селекција, али сматрам да су у истом рангу са нама. Уз мало среће и ако на повреде заобиђу можемо да направимо добар резултата. Оптимиста сам!
Репрезентативац Црне Горе је на одмору и пажљиво ће гледати пренос вечерашње утакмице.
- Надам се да ће Партизан победити, било би апсолутно заслужено, обзиром да су црно-бели освојили толико број бодова у првенству и играли добро читаве сезоне.
Марко Јанковић се радо сећа последње Партизанове шампионске сезоне 2016/17. Црно-бели су се предвођени тренером Марком Николићем, дигли као феникс из пепела и сезону окончали дуплом круном.
- Имали смо тренера који је у том тренутку био вансеријски, посебно за наше просторе. Тотални генијалац. Пратили смо Николићеве упуте и из дана у дан напредовали. Не разликује се то много од данашњег рада у Партизану, али то вам је фудбал. Нека ствари су се поклопиле, имали смо мало и среће, али били смо јако добра и зрела екипа која је у сваком тренутку знала како да игра. Имали смо јако тешка гостовања у завршници, против Вождовца играли пред празним трибинама. Све смо пребродили заједничким снагама и управо је то што смо били тим за памћење, пресудило шампиона.
Марко се нада да његови наследници у црно-белом дресу могу да успешно заврше сезону.
- Није важно ко ће постићи погодак, само је битно да дамо гол. Ако Бибарс Натхо не буде играо због повреде, очекујем да ће Милош Јојић или Саша Здјелар центрирати, а нека Игор Вујачић скочи и постигне гол као Миленковић и нека донесе куп Партизану.
Зимус се спекулисало да би Марко Јанковић могао бити још један повратник у црно-беле редове, међутим, Црногорац је потврдио да није био близу Хумске.
- Нисам добио позив из Партизана, нико ме из клуба није звао, нити сам се ја преко новина нудио црно-белима. Последње што бих урадио то је да се сам нудим. Докле год има правих људи и управе, заслужујем место у Хумској. И док сам био слободан играч, истог тренутка сам нашао клуб у Израелу. Била је и прича да сам близу потписа, али да ме навијачи не желе и коче трансфер, што је, такође ноторна лаж. Такви коментари су ми смешни и нисам желео да се оглашавам на ту тему – јасан је Јанковић.
Израелци менталитетом слични нама
Марко Јанковић тренутно носи дрес Хаполеа из Тел Авива, који је минулу сезону завршио на петом месту, на корак од Европе.
- Задовољан сам. Ушли смо у плеј-оф што је био главни циљ, али кад уђете у борбу за Европу апетити одмах порасту. Скоро годину и по дана сам у Хаполеу. Живот у Израелу је добар, менталитетом су слични нама. Фудбал је, такође, на завидном нивоу, по инфраструктури и условима су далеко испред нас. За сада само позитивне утиске носим из Израела.
Најлуђа атмосфера на вечитом дербију
Марко Јанковић има успешан биланс против вечитог ривала, на шест мечева остварио је две победе, три ремија и само један пораз.
- Моја искуства са дербија су позитивна, моја генерација је често побеђивала Црвену звезду. Нигде нисам доживео тако „луду” атмосферу као на вечитом дербију. На утакмици између Хапоела и Макабија, такође дође 35.000 људи, али атмосфера није ни близу као у Београду.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.