Просинечки o Aнтићу: „Марка” све рекла

Роберт Просинечки је освојио са Црвеном звездом Куп шампиона Европе и преселио се у Реал, а у Мадриду први тренер му је био Радомир Антић. Није то остала једина сарадња плавокосог мајстора и тренерског аса у Шпанији, створили су тренутке за памћење и у Овиједу.

Вест о одласку великог Радомира Антића са животне сцене, Просинечки је дочекао у Турској. Смештен у тренинг кампу Кајзерија чека да мука око коронавируса прође и да се настави првенство.

– Катастрофа... Настављају да долазе лоше вести. Коронавирус, земљотрес у Загребу, оде и велики тренер и човек Радомир Антић. Растужио сам се, за мене је вест о смрти представљала шок, јер нисам знао да болује. Жао ми је, изражавам саучешће породици – рекао је у телефонском разговору за Журнал Роберт Просинечки.

Сећања иду ка 1991. години... Просинечки је стигао на велика врата у Реал, праћен огромним очекивањима као један од најбољих везиста на свету.

– Антић је већ био тренер Реала кад сам дошао, довео ме је касније у Овиједо. Заслужује све почасти са људске и професионалне стране. Мало је оних који су тренирали два највећа клуба у Шпанији, у Атлетику је оставио фантастично дело, да не набрајам шта је још урадио у каријери. Свима нам је жао и тешко кад одлазе такви људи.

Није Антић у Реалу добио од Просинечког што је очекивао, повреда је спречила Великог Жутог да у првој сезони заблиста на „Сантјаго Бернабеу“. Није, ипак, пропустио да се на неки начин одужи Радомиру на поверењу, јер је био стрелац у класику против Барселоне док је он био на клупи.

– Сећам се, како не... Био је то мој први гол у шампионату Шпаније, из слободног ударца. Водили смо 1:0, завршено је 1:1, Куман је изједначио из пенала. На половини сезоне Антића су сменили, кад смо имали предност на табели од седам-осам бодова. Био је то катастрофалан потез, остали смо без титуле у последњем колу. Сигуран сам да бисмо освојили трофеј да је Радомир остао на клупи.

Просинечки је у сезонама 1992/93. и 1993/94. био стандардан и одиграо преко 30 утакмица, постизао голове, али одређене повреде и други планови условили су да челници краљевског клуба реше да га пошаљу на позајмицу. Прихватио га је – Антић.

– Препородио ме је у Овиједу! Била је то моја најбоља сезона у Шпанији, играо сам код Антића тако да ме је звала Барселона. Био је тренер који је имао изузетну моћ запажања и тактике. Остао ми је у најлепшем сећању и као стручњак и човек.

Блистао је Роберт Просинечки у сезони 1994/95. под Антићевом командом у Овиједу. Постигао је пет голова 30 првенствених утакмица, био међу најзаслужнијима што се мали клуб нашао у златној средини.

Занимљиво, Просинечки је постигао гол и против клуба који га је позајмио Овиједу – Реалу. Било је то у мају 1995. године. Месец дана касније, по истеку уговора са краљевским клубом, преселио се у Барселону.

Колико је Радомир Антић био цењен, показатељ је насловна страна листа „Марка“. Реномирана шпанска новина посветила је целу насловну страну одласку са живо-не сцене некадашњег тренера Реала, Атлетика и Барселоне.

– Зна се да је „Марка” међу најцењенијим новинама на свету, уз „Газету“, „Лекип”... Заслужио је то, оставио дубок траг. У тужним тренуцима, кад је неко умро, као сведочанство великог дела остају такве ствари.