Жребом парова првог кола квалификација за Лигу шампиона Селтик је још једном заобишао Србију. Чекање на Келте траје дуже од пола века. У новембру 1968. гостовали су, као актуелни прваци Европе, Црвеној звезди у осмини финала Купа шампиона. Завршено је нерешено 1:1, а у реваншу је Селтик победио 5:1. Партизан је 1989. у Купу купова домаћин Келтима био у Мостару.
Претходних година жреб је Селтик слао у Грчку, Хрватску и Румунију, никако у Србију. Зато су чланови Фан клуба Селтик Србија на ноге скочили кад је у Ниону одређено да шкотски великан у првом колу квалификација за Лигу шампиона гостује у само 300 километара од Београда удаљеном Сарајеву.
Таква прилика не може да се пропусти.
И није пропуштена. Међу 200 навијача Селтика пристиглих из Шкотске, на стадиону „Асим Ферхатовић“ био је један загрижени Келт из Загреба и 12 најватренијих навијача из Србије.
Од идеје до реализације је протекло мање од једног часа. Захваљујући пријатељима из Сарајева улазнице су зачас резервисане. Кад су Сарајлије чуле ко долази, за госте су обезбеђене улазнице за трибину одвојену за Шкоте.
Путовање аутомобилом од Београда до Сарајева обично траје мало преко четири часа. Келтима је било потребно више.
Успорили су их ревносни полицајци. Прво задржавање је потрајало на граници између Србије и Босне и Херцеговине. Кад су граничари видели момке у зелено-белим дресовима окружили су комби спремајући детаљан претрес. Колико су били изненађени кад су видели имена „Шкота“ може лако да се замисли. Затим је почела провера, на препад провером занимања.
- Инжињер геодезије – одговорио је „Солакис“.
- Професор енглеског – изјаснио се Влада.
Граничари су изненађено подигли обрве, а да су даље наставили упознали би радника на техничком прегледу, власника музичке продавнице, уредника Дечијег програма Радио Београда...
На крају су граничари схватили да имају посла са безазленом групом навијача шкотског клуба. Рампа је подигнута уз осмех и жеље за срећан пут.
Слично је прошла и контрола пред Владичиним Ханом, мада је потрајала мало дуже јер полицајци нису баш били спремни да „Шкотима“ верују на реч да су им документа оригинална.
Осмеха, па и смеха до суза, било је и у Сарајеву. По доласку пред стадион на Кошеву пала је одлука о посети оближњем пабу, а то је изазвало шетњу у контра-смеру. Док су хиљаде навијача Сарајева хрлиле ка стадиону, „српски Келти“ су се пробијали између редова.
Никоме нису привукли пажњу. Успешно су, одевени у јакне и качкете Селтика, глумили Шкоте.
У пабу су успели чак и да преваре навијаче Сарајева који су загревали грла и дланове. Један од припадника „Хорди зла“, како себе зову навијачи Сарајева, пожелео је групну фотографију са навијачима Селтика.
- Наравно – добио је одговор на „чистом“ српском.
- Шта? Па, ви сте наши!? Преваристе ме! `Ајте, бре, нисте Шкоти – кроз смех рече Сарајлија, срдачно се поздрави и оде међу своје „саборце“.
На стадиону киша која је лила скоро целу утакмицу није покварила расположење. Селтик је очекивано победио, а Шкоти и „српски Келти“ су певали током целе утакмице.
Реванш ће бити формалност. Почели су планови за друго коло.
- Следећи противник је македонска Шкендија? Како ћемо у Тетово – одмах после утакмице питао је Александар Петровић, познатији као Аца Селтик, певач групе Ортодокс келтс, идејни творац гостовања Селтик Србија у Сарајеву.
Детелина и политика
Навијачи Сарајева дочекали су Селтик духовитим транспарентом с јасном поруком.
- Чак ни детелина вам не може донети срећу овде – писало је на транспарентом окаченим испод трибине са најватрениним навијачима домаћег клуба.
У полувремену је транспарент скинут, а током другог дела утакмице навијачи Сарајева су истакли други, политичке садржине на тему Сребренице.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.