Почетна / Фудбал / ЕКС ЈУ

Председник Републике Српске Mилорад Додик уручио награду Илији Петковићу: Почашћен и поносан

Илија Петковић добитник интернационалне награде „Златна плакета Миљан Миљанић”
ФОТО: Н. Неговановић

После Сафета Сушића, селектора „А” репрезентације БиХ, Милорада Мажића, светски чувеног фудбалског судије, омладинске репрезентације Србије („У-20”) која је била светски шампион у Новом Зеланду, те истинских фудбалских легенди Драгана Џајића и Предрага Мијатовића овогодишњу награду „Златна повеља Миљан Миљанић” добио је Илија Петковић.

– Заиста сам изненађен и почашћен, ова награда од пријатеља у Бањалуци коју сам добио значи ми много и заузимаће најзначајније место у мом стану поред великог броја признања и награда, али ниједна до сада се не може мерити са њом. Када после толико година пријатељства, сарадње и фудбалских прича које смо заједно причали добијете једно овакво признање које носи име по човеку на којег сви заједно треба да будемо поносни и срећни што смо га имали, а које су вам доделили истински пријатељи и поштоваоци онда човек схвати да све оно што је радио није било узалудно. Неко је то све видео, мерио, проценио и оценио, епилог је овај. Моје срце је увек велико када дођем у Бањалуку, а искрено верујем и надам се да ће после овога и Република Српска и Србија, односно њени Савези бити и ближи и јачи, јединственији. Овим путем задужен сам да вам пренесем поздраве и по-желим сва најбоље у наредном периоду од председника ФС Србије Славише Кокезе и генералног секретара Јована Шурбатовића - истакао је у видно емотивном говору, са сузним очима, после примања награде „Златна повеља Миљан Миљанић” Илија Петковић.

Њему је награду „Миљан Миљанић” уручио председник Републике Српске Милорад Додик који је присуствовао манифестацији „Дан фудбала”, а сарадник Спортског журнала Томо Марић је Петковићу уручио књигу „Миљан, људи и вријеме” која је преведена на више светских језика.

Илија Петковић је рођен 22. септембра 1945. године у Книну. Играчку каријеру започео је у Динари из родног града, са 19 година је дошао у ОФК Београд, постао је играч „романтичара” с Карабурме. У плаво-белом дресу играо је 16 сезона, а у сезони 1965/66. са ОФК Београдом освојио је Куп Југославије. За овај клуб одиграо је 417 утакмица и постигао 68 голова, а због његове брзине и експлозивности био је популарно назван „тајфун са Карабурме”.

Потом је наступао за француски Троа. За репрезентацију Југославије је играо од 1968. до 1974. године, „плави” дрес облачио је 43 пута и постигао шест голова. Дебитовао је 24. априла 1968. против Француске у Београду, у реванш сусрету четвртфинала Купа нација, Југославија је победила 5:1, а Петковић стрелац два гола. Био је члан репрезентације која се пласирала на Светско првенство 1974. године у Западној Немачкој, победивши у баражу Шпанију 1:0. На сусрету против Заира на Мондијалу постигао је осми гол у победи 9:0 и на тај начин се опростио од репрезентације.

Након завршетка играчке каријере постао је спортски директор ОФК Београда, а почетком деведесетих година и тренер клуба у којем је провео највећи део свог живота. Био је и тренер у стручном штабу омладинске репрезентације која је 1987. године у Чилеу постала шампион света. Интернационалну тренерску каријеру почео је у Сервету 1993. године, а са клубом из Женеве је 1994. године био шампион Швајцарске.

Потом је био члан стручног штаба код бившег саиграча Слободана Сантрача у репрезентацији која је изборила пласман на Мондијал 1998. године у Француској, каријеру је наставио у Јапану и Грчкој.

У два наврата је био селектор, први пут од 2000. до 2001. године, врло кратко, а на место селектора се вратио крајем 2003. године. У квалификацијама за СП водио је репрезентацију Србије и Црне Горе и тај тим је примио само један гол, без пораза, био је селектор садашњем селектору Србије Младену Крстајићу на СП у Немачкој 2006. године. Тренерску каријеру је завршио радећи у Јужној Кореји и Катару.

Од оснивања Фудбалског савеза Републике Српске истински је пријатељ Републике Српске и њеног фудбала, добитник је и Златне плакете ФСРС, често је гост Бањалуке и увек радо каже да се овдје осећа као код куће, јер је с пријатељима и браћом. Неостварена жеља му је да буде селектор Републике Српске у званичним квалификацијама за једно велико такмичење.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.