Многи играчи Премијер лиге пре него што су стекли афирмацију на фудбалском терену радили су разне послове и на тај начин себи, али и породицама обезбеђивали новац који је ишао у кућни буџет. Неки од њих се и данас одлично сећају тих дана.
Пре него што је постао фудбалер члан Борца Горан Галешић је своје прве новце зарађивао продавајући сендвиче на пијаци. Није му ништа било тешко. Каже како је у то време сваки новчић био важан.
– У то време се живело скромно и сваки динар је био важан. Наравно, било је то лепо и добро искуство јер се човек добро осећа кад у тим годинама живота успе да заради нешто – истиче Галешић.
Пре него што се летос вратио у Борац Галешић је играо у Словенији, Белгији, Бугарској, Молдавији, Русији. Био је и члан омладинских селекција репрезентације Босне и Херцеговине.
Асмир Авдукић је каријеру почео са седам година у Рудару из Брезе, где је и рођен 13. маја 1981. године. Први озбиљнији уговор је потписао са Челиком 2004. године, а пре него што је дошао у зенички клуб радио је на грађевини.
– Рано сам отишао од куће, али до тада сам помагао оцу у грађевинским пословима. Није то било нимало лако, тада сам добио добар мотив да покушам нешто направити од свога живота. И данас памтим речи оца: „Ако нећеш у Челик, имам ја за тебе мистрију” - сећа се Авдукић.
Једно време се, такођер, сналазио и радећи у интернет клубу.
У каријери Авдукић је наступао још за Камен Инград, Травник, Слободу, Радник, Рудар Приједор, Персеполик, те Борац чији је и данас члан. Био је и један од тројице голмана који су са репрезентацијом Босне и Херцеговине путовали на Светско првенство у Бразил.
Нападач Крупе Нусмир Фајић је одрастао у Босанској Отоци, а у овом малом месту на обалама реке Уне је зарађивао продавајући карте за томболу.
– Томболе су у прошлости биле веома популарне. Нема ко није играо. То сам радио око две године и, колико се сећам, зарађивао сам 300 КМ. Било ми је то добро искуство – признаје Фајић.
После рада на томболи Фајић се окренуо фудбалу, а у прилично богатој каријери је поред Босне и Херцеговине играо још по Словенији, Белорусији, Кини и Румунији.
Голмана Крупе Невреса Фејзића живот није мазио. Оца је изгубио у рату, а мајку када је имао 18 година, па је већ као дете морао радити све и свашта да би имао кору хлеба. Касније ће све то испасти као једна савршена школа и одскочна даска за ведрију будућност.
– Имао сам несрећу да мој пут буде нешто тежи. Пре него што сам упловио професионално у фудбалске воде радио сам свакакве послове. Утоварао сам камионе, радио у шуми с дрвима, а било ме и у грађевинским пословима. Једноставно, нисам бирао начин да зарадим – открио је Фејзић.
Фејзић се фудбалом почео бавити касно, са 18 година, а док није дошао у Крупу бранио је још за Металеж из Јајца, Травник и Радник из Хаџића.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.