Гробари су се ухватили за главе: „Неће ваљда!” Призор из 92. минута 152. вечитог дербија, на 1:0 за Партизан, за силазак срца у пете.
Џон Руиз, на пас Гелора Канге, заобилази Филипа Кљајића, истрчалог у празно, с погледом ка небрањеној мрежи. Шут Звездиног нападача и Никола Миленковић, међу црно-белима од милоште Блеки, клизећим стартом зауставља лопту. Славље на Југу може да почне!
Данас се сигурно не би толико причало о голу Леонарда у 89. минуту и евоцирале успомене на егзекуције Милоша Јојића и Немање Којића, креатора тријумфа над најљућим ривалом у завршницама 144. и 146. највеће светковине српског фудбала, да штопер црно-белих у судијској надокнади није изблокирао ударац Костариканца.
Подвиг још више добија на значају погледом у Миленковићеву крштеницу – датум рођења: 12. октобар 1997!
– Тренутак непажње целе екипе и, како то обично бива, умало освета. Дао сам све од себе да спречим Руиза да изједначи, био сам у спринту, нисам смео одмах да уклизам, мислио сам да ће да „заломи”. Али... Све је испало добро за Партизан – појаснио је Никола Миленковић ситуацију која га је директно лансирала у срца Гробара.
Захвалио вам се голман Филип Кљајић?
– Није још... Можда ће сад на тренингу...
Дебитантски дерби и одмах победа?
– Може ли боље? Сјајан осећај, непоновљив, до сада сам о томе само слушао.
Најдража победа у каријери?
– Највећа утакмица и најдража победа. Надам се да ће да их буде још, тек је почетак.
Задовољни сте својом партијом?
– Јесам, иако ми је на почетку било чудно, био сам неприметан. До 15. минута – ниједан дуел?!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.