Одлука да „своје чедо” остави да расте без њега, био је повод за разговор са Драгишом Ковачевићем, човеком који се пре скоро четврт века са „Студија Б” отиснуо у авантуру стварања прве спортске телевизије у Србији.
- Сигуран сам да ће СОС канал свима остати у сећању као прва аутентична спортска телевизија на овим просторима. Телевизија која се бавила само домаћим спортом, извештавајући са утакмица у свим ранговима такмичења, дајући исти значај догађајима у савезним лигама, као и надметањима у нижеразредним и школским лигама – почиње причу Ковачевић, оснивач и власник СОС канала.
Осим акција које смо побројали, наглашава да је поносан је и на бројне едукативне кампање.
- Осмислили смо и организовали и кампању „Дрога је смрт, бавите се спортом”, „Заштитимо нашу децу„, „Не навијајте из фотеље, дођите на стадион”... У нашој Лиги будућих шампиона учествовало је више од 100.000 дечака и девојчица, од којих су многи постали истински асови српског спорта.
Како бисте резимирали претходне 23. године у којима нису текли само мед и млеко, како се може помислити са ове стране екрана?
- Посрећило ми се да радим посао који волим и који ме је испуњавао. Имао сам успешну новинарску каријеру, а онда сам окупио екипу сјајних сарадника и основао прву спортску телевизију. Ништа нам није било тешко иако смо буквално радили помоћу штапа и канапа. Нажалост, мало људи у Србији је тада схватало колико је телевизија са таквим концептом потребна. И када смо потпуно стали на ноге и постали важан фактор у српском спорту и најутицајнији електронски спортски медиј у Србији, кренуло је уништавање СОС канала.
Кад се то догодило?
- Почело је 2006. године кад нам је на јавном конкурсу додељена неисправна фреквенција. Узалуд смо покушавали да тадашњим властима укажемо на значај овакве телевизије која промовише само домаћи спорт, посебно масовни, омладински и школски, деценијама се бори за здравље нације, организује кампање против пушења, дроге, примитивизма и насиља... Тадашњи директор Ратела Јанковић то је смишљено урадио. Био је недодирљив, понашао се бахато. Хвалио се тих дана, да се једино јавља на телефон када га зове Борис Тадић, да има његову заштиту и подршку. Испостaвило се, нажалост, да је то била истина. Иако је било слободних фреквенција, а закон га је обавезивао да Рател додели нову исправну фреквенцију није то учинио и то је био почетак краја СОС канала. Кад се сад осврнем и сам се питам како смо успели да опстанемо све ове године.
ВУЧИЋ САМ КАО СВИ ОСТАЛИ ЗАЈЕДНО
Ниједну власт никад нисте штедели критика. Зато су похвале председнику Вучићу имале посебну тежину.
- Рекао сам - можете да га волите или не волите. Али, он је лично више урадио за српски спорт него сви други заједно од кад је Србија постала самостална земља. Први пут наши врхунски спортисти имају максималне услове за припреме. Награде за освојене медаље исплаћују се на време, као и националне пензије. Граде се нови спортски објекти... И савези и клубови имају његову подршку и то је огроман бенефит за наш спорт. Људи који воде савезе и клубове то треба максимално да искористе, јер ћемо имати још медаља на Олимпијским играма, европским и светским првенствима, а још више деце ћемо заинтересовати да се баве спортом.
Многи мисле да ћете имати утицаја на уређивачку политику СОС канала плус?
- Не. Дошли су нови директор, његов заменик и главни уредник. Они ће уређивати програм. Од СОС канала остале су многе емисије, џинглови, шпице ... Задовољан сам што су остали људи који су са мном стварали СОС канал. Јер без Аце Кованџића, Владана Тегелтије, Неше Петровића, Саше Локнера и бројних других лица, СОС канал плус би изгубио идентитет стваран две деценије. Жао ми је што је отишла Весна Антић, јер је била заштитно лице СОС канала. Мени је било важно да власник нове телевизије преузме све раднике и захвалан сам му због тога што нико није изгубио посао.
Ако СОС канал плус промени концепт каква је његова перспектива?
- Стварно не знам, нити желим да се бавим предвиђањима. Какав ће концепт бити зависи од власника и менаџмента телевизије. Сигурно је да ће СОС канал плус бити другачији. Верујем много успешнији, јер сам се уверио да имају подршку министра Удовичића, што је јако значајно. Волео бих да СОС канал плус и даље ради на афирмацији нашег спорта, посебно такозваних малих спортова, да настави да промовише здравље и искористи потенцијал који је наследио, да има подршку државе и привреде и да се развија и расте.
Имате ли нових пословних амбиција?
- Навикао сам да радим и увек сам радио оно што волим. Имам већ пуно понуда, нисам донео никакву одлуку, али још нисам за старо гвожђе.
СПОРТ МОРА ПОНОВО У ШКОЛЕ
Кад се повела прича о тренутном стању у нашем спорту, Ковачевић је рекао да је то тема о којој би сатима могао да прича.
- Спортска смо нација, талентовани за разне спортове. Све зависи од људи, а ми смо последњих година изгубили спортске раднике. Нема више ентузијаста. У спорт су ушли сумњиви типови који покушавају да од спорта зараде, а да ништа не уложе. Сад свако дете има свог менаџера. Спорт мора поново да се врати у школе, јер је забрињавајуће је да 95 одсто деце има неку врсту деформитета због недостатка физичке активности. Тужно је видети и како таблоиди третирају и каљају наш спорт. За њих је вест само, ако је нешто ружно. У свему томе и наша струка је понижена. Чини ми се и да је у свему потцењена и улога Спортског савезе Србије. У њему треба да седе бивши спортисти, најобразованији и најспособнији људи, али и људи из бизниса. Спортски савез треба да буде генератор развоја спорта.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.